Радивоје Благојевић на прагу је 100. године живота, али и даље је активан и бави се послом који захтева изузетну прецизност – израђује виолине. Прву је направио са 22 године, данас је у 99. години живота и истиче да му је обрада дрвета од дечачких ногу била занимљива.

Радивоје је по струци машински техничар, а за прављење виолина заинтересовао се видевши модел Страдиварија из 1713. године. Садашњу радионицу направио је пре десетак година и у њој проводи значајан проценат времена. Напомиње да је захвалан природи на томе што и у дубокој старости све ради без наочара.
Своје виолине прави од дрвета смрче и јавора, мада истиче да није сваки јавор подесан за ово, јер понеко дрво може произвести туп тон. Сматра да је све, па и прављење виолина, могуће савладати ако човек има жељу.
„Човек треба да ради оно што му је воља, што жели… Тада је резултат најбољи, тада је човек успешан у томе што ради“, каже Радивоје.
Осам година био је члан тамбурашког оркестра „Капедунум“. Иако самоук, осим виолине и тамбуре свирао је и мандолину, а сматра да је тамбуру због тврдоће жица теже свирати. Музику види као један од важних елемената за дуг живот.

„Увек када ме нешто изнервира или када ми у радионици не иде од руке ја се препустим музици“, каже он.
Каже да је потребно око 150 сати у просеку како би се направила једна виолина, а највише времена проводи правећи тзв. пуж, украсни елемент на врху инструмента.
Иван Јанковић / ZoomUE
























Оставите одговор