Prezentacija manastira Rače postavljena je na sajt Užice.Net krajem 1995. godine, a povod je održavanje prve duhovno-kulturne manifestacije „Dani Rače ukraj Drine“, 5. oktobra 1995. godine i afirmacija rada Fondacije „Račanska baština“ koja je osnovana 20. januara 1995. sa ciljem izučavanja istorijskog značaja manastira Rače u kulturi srpskog naroda i prepisivačke delatnosti njenih monaha.
Poruka Milorada Pavića
Prvi predsednik Programskog saveta Fondacije i jedan od najzaslužnijih za uspešan početak njenog rada je ugledni pisac i akademik Milorad Pavić. On je na otvaranju prve manifestacije naglasio značaj i primer račanskih kaluđera u očuvanju identiteta srpskog naroda, utoliko vrednijem jer je tekao u mračnim vekovima njegove prošlosti i nastavljen i daleko od postojbine, u tuđim zemljama kuda su morali poći zajedno sa svojim narodom.
„Živeći u ovom teškom i strašnom vremenu, ponekad mislim da bi bilo važno imati na umu da smo i ranije bivali u teškim situacijama. Seobe nisu današnji slučaj u istoriji srpskog naroda. On je nažalost neprekidno teran u verskim ratovima koji ne prestaju, na sramotu dvadesetog veka, ni danas“, istakao je na početku obraćanja akademik Pavić.
„U onoj upornosti Račana da oni svoju vokaciju, svoj posao, obave do kraja, bez obzira što je on započet u Rači, a nastavljen na nekom drugom mestu njihovih zbegova posle Velike seobe, dakle, možda na njihovom podvigu možemo da se poučimo kako se uprkos svemu preživljava“, zaključna je Pavićeva poruka koja objašnjava i smisao započetog posla na izučavanju račanske baštine, a onda i šireg tematskog spektra kulture i istorije Srbije kroz vekove.
Handkeova „Pravda za Srbiju“
Upravo tih devedestih godina, Bajinu Baštu je posetio ugledni svetski pisac i kasnije nobelovac Peter Handke. „Bajina Bašta je moja druga domovina“, napisao je Handke prilikom treće posete u junu 1997. godine.
Autor putopisa „Zimsko putovanje do Dunava, Save i Drine“ ili „Pravda za Srbiju“, kojim je tada ustalasao javnost na Zapadu naviknutu na jednostrane ratne izveštaje protiv Srba, prvi put je kročio u ove krajeve u novembru 1995. godine.
„Pravda za Srbiju“ bila je svojevrsna optužnica za Evropu i istovremeno je snažno uticala da se slika o „ukletoj Srbiji“ u intelektualnim krugovima Evrope značajno promeni.
„Dani Rače ukraj Drine“
Od 1995. i danas, u Bajinoj Bašti i manastiru Rača, u prvoj nedelji oktobra održavaju se duhovno-kulturne svečanosti „Dani Rače ukraj Drine“. Programski sadržaj je raznolik – naučni skup, umetnička muzika, slikarstvo, književnost, gluma… Manifestacija počinje predstavljanjem „Račanskog zbornika“ u izdanju Fondacije „Račanska baština“, a završava dodelom nagrade „Račanska povelja“ istaknutim stvaraocima iz oblasti nauke i kulture za objavljeno delo inspirisano duhom pravoslavlja.
Dosadašnji dobitnici „Račanske povelje“ Milosav Tešić, Ivan V. Lalić, Milorad Pavić, Goran Petrović, Ljubomir Simović, Dobrilo Nenadić, Radovan Beli Marković, Dinko Davidov, Miodrag Pavlović, Svetislav Božić, Vladeta Jerotić i drugi ugledni stvaraoci, svedoče o značaju i nivou nagrade i manifestacije „Dani Rače ukraj Drine“.
Manastir Rača
Prezentacija manastira Rače, pored manifestacije „Dani Rače ukraj Drine“, njenog naučnog skupa i povelje koju dodeljuje, kao posebne celine obrađuje istoriju manastira, značaj račanske prepisivačke škole, slikarstvo u crkvi manastira i bogatstvo njegove riznice.
Tu je i deo o čuvanju Miroslavljevog jevanđelja tokom Drugog svetskog rata. Jedan od najznačajnijih ćiriličkih spomenika srpsko-slovenske pismenosti iz 12. veka, prenet je još u novembru 1940. godine i poveren na čuvanje upravniku filijale Narodne banke u Užicu, da bi radi još veće sigurnosti bio donet u manastir Raču 1941. i predat na čuvanje igumanu Platonu Milojeviću. Zadatak je uspešno obavljen i posle rata Miroslavljevo jevanđelje je vraćeno i čuva se i danas u trezoru Narodnog muzeja u Beogradu.
Manastir Rača je zadužbina kralja Dragutina Nemanjića koji je vladao od 1276. do 1282. godine. U tekstu poznatog i predanog istoričara užičkog kraja dr Stevana Ignjića kaže se da je „manastir izrastao iz dubina srednjeg veka, u tokovima dramatičnih vremenskih mena, kada je srpska srednjovekovna država na Balkanu bila u ekspanziji i doživljavala politički, ekonomski i duhovni uzlet na osnovama pravoslavlja i vizantijskog kulturnog nasleđa“.
https://www.uzice.net/manastir-raca/
