Традиционални начини лечења стари су вероватно колико и људи. Коришћени су у свим цивилизацијама, а бројна сазнања о лековитим својствима појединих биљака очувана су до данас. Једна од таквих биљака је оригано, познат и широко заступљен у исхрани као састојак у припреми многих јела, посебно оних медитеранске и италијанске кухиње.
Дивљи оригано је одавно прихваћен у традиционалном начину лечења, а данас се увелико користи у биљној медицини. Прерађује се и концентрује у уље дивљег оригана које се користи за свакодневну исхрану и за здравствене потребе.
Назив оригано потиче од грчког „oros ganos“ у значењу „радост планина“, а код нас је у народу познат као вранилова трава.
Биљни препарати за превенцију и лечење
У односу на традиционалну медицину на чија се искуства увелико ослања, савремена медицина има предност јер развијеним истраживачким поступцима може доћи до дубљих спознаја лековитости биљака и њиховог укључивања као природног извора лекова и супстанци које могу помоћи у лечењу разних болести и стања људског организма. Многи лекови који се данас користе потичу или су инспирисани активним деловањем биљних састојака.
Поред конвенционалних лекова модерне медицине и даље се радо користе лековите биљке као алтернатива и допуна, често као превенција или за дуже периоде коришћења. Њиховом употребом као природних састојака могу се избећи потенцијални нежељени ефекти дужег коришћења синтетичких супстанци које обично агресивније делују на организам.
Посебну су важна антиоксидативна и антиинфламаторна својства биљних састојака која превентивном употребом чувају опште здравље, могу допринети превенцији одређених болести и смањењу упалних процеса у организму.
Хранљива вредност биљних састојака које додајемо исхрани доприноси обогаћивању организма хранљивим материјама као што су протеини, угљени хидрати, масти, витамини, минерали, влакна и вода. Контролисани унос ових материја важан је због могућег штетног дејства услед прекомерног коришћења.
Лековита својства уља дивљег оригана
Уље дивљег оригана сматра се једним од додатака исхрани који има вишеструко позитивно деловање на здравље, а истраживања су потрдила неколико битних предности:
- антимикробна својства,
- антиоксидативна активност,
- антиинфламаторна својства,
- подршка имунолошком систему,
- – помоћ при варењу.
Уље дивљег оригана садржи једињење познато као карвакрол, које има снажна антимикробна својства. Помаже у борби против бактерија, гљивица и других микроорганизама, доприносећи очувању здравља пробавног система.
Због садржаја карвакрола уље дивљег оригана спада у најмоћније природне антисептике и може бити врло ефикасно средство за елиминисање кандиде, ешерихије коли, салмонеле, стрептокока, стафилокока…
Делује и против неких бактерија отпорних на антибиотике. Користи се и за сузбијање инфекција, као што су инфекције уринарног тракта и коже и против гљивичних инфекција (атлетско стопало, гљивице ноктију).
Истраживања су показала да је уље дивљег оригана богато антиоксидансима, укључујући и танине и флавоноиде. Они подржавају опште здравље и доприносе смањењу оксидативног стреса.
Уље дивљег оригана утиче на смањење упалних процеса у организму, нарочито код акутних и хроничних запаљења плућа. Његова противупална својства помажу и код артритиса и бола у мишићима.
Неки састојци у уљу дивљег оригана могу утицати на јачање имунолошког система и помоћи организму да се бори против инфекција. Користи се за превенцију прехлада и грипа и за ублажавање кашља, синуситиса, бронхитиса и астме.
Уље дивљег оригана може имати благотворан утицај на варење, подржавајући функцију црева и смањење симптома надутости.
У корисна дејства додајмо и да је то природни репелент против инсеката, јер својим јаким мирисом одбија неке инсекте, као што су комарци и крпељи.
Поред ових основних примена, истраживања су показала да уље дивљег оригана помаже у снижавању холестерола, ублажавању болова, у кориговању телесне тежине. Увелико се ради на испитивању његових антиканцерогених својстава.
Додатак исхрани
Уље дивљег оригана је тражен додатак исхрани, посебно дивљег оригана са појединих географских подручја која утичу на јачање корисних ефеката ове биљке.
С обзиром да неке ендемске врсте расту само у појединим, обично теже доступним подручјима и то највише у Грчкој и Турској, оне се сврставају у најјачи дивљи оригано јер имају највећи проценат корисних активних супстанци као што су карвакрол и тимол.
Карвакрол је главни антибактеријски и антисептички састојак дивљег оригана и што је већи проценат карвакрола у оригано уљу, оно је ефикасније и самим тим цењеније. Тимол јача имунолошки систем и штити организам од токсина.
Разлика између дивљег и обичног оригана
Дивљи оригано (Origanum vulgare ssp. hirtum) и обични оригано (Origanum vulgare) су две блиско повезане биљне врсте у оквиру породице нане (Lamiaceae). Имају бројне сличности, али и разлике.
Дивљи оригано је снажнија биљка од обичног оригана. Има веће стабљике, шире листове, јачи укус и арому. Зато као кулинарско биље јелима даје израженији укус.
Обични оригано је чешће заступљен у продаји, препоручује се уз бројна јела медитеранске и италијанске кухиње, даје бољи укус пицама, салатама и сосовима на бази парадајза.
Обе врсте оригана имају лековита својства, али дивљи оригано садржи већи ниво корисних једињења и зато се више користи као природни лек и у биљној медицини.
Разлика је и у подручјима где успевају ове две врсте. Дивљег оригана највише има у медитеранском подручју, док се обични оригано узгаја такорећи широм света, највише у кулинарске сврхе. Планине Србије познате су по бројним лековитим биљкама међу којима је и дивљи оригано.
Оставите одговор