Народна библиотека Ужице увелико ради на дигитализацији ужичке штампе и оно што је до сада дигитализовано доступно је на сајту библиотеке https://www.biblioteka-uzice.rs/
Ради унапређење овог значајног посла за историју и културу Ужица, ужичког краја и шире, Министарство културе Републике Србије је на конкурсу за суфинансирање пројеката у области дигитализације културног наслеђа (2024) доделило Народној библиотеци Ужице средства за овај пројекат.
Реализацијом пројекта штити се богато културног наслеђе од оштећења и чини се доступним бројним корисницима, а нарочито историчарима, професорима, студентима, ученицима и истраживачима који су најзаинтересованији за једноставан увид у историјска, друштвена и културна збивања у догађајној историји, такорећи из дана у дан.
Дигитализација ужичког листа „Вести“ био је разлог да Библиотека аплицира на конкурсу Министарства ради набавке професионалног скенера који може да скенира грађу великог формата. Поред скенера, за који је Министарство културе определило милион динара, а Народна библиотека Ужице 207.000 динара, набављена је и неопходна опрема за обраду, складиштење и бекап дигитализованих фајлова.
Корисницима су доступни примерци листа „Вести“ из прве године излажења, у октобру ратне 1941, а онда и бројеви од наставка излажења „Вести“ 1944. године и даље, са намером да се дигитализују сви бројеви уз могућност претраге текста.
Дигитализација новина и часописа
На сајту Народне библиотеке Ужице за сада су доступна следећа издања новина и часописа:
Вести, Међај, Ужички одјек, Златиборски соко, AMTS BLATT – Службени гласник (1916 – 1918), Златиборски скаут, Ужички глас, Ера, Спорт и филм, Златибор народни лист, Трагови, Мај – омладински лист, Реч младих.
Поред новина и часописа ради се и на дигитализација остале грађе, као што су књиге и некњижна грађа (каталози изложби, фотографије). Важно је напоменути да је то изузетно обиман посао, али је битно да је процес почео и да се наставља.
Преглед ужичке штампе из три века
Вреди подсетити на богату историју штампе и штампарства у Ужицу. Највећи део тога није сачуван као архивска грађа, али су остали записи по којима се може направити доста широк преглед шта је све од новина излазило током два претходна и у првим деценијама овог 20. века.
Обиман и занимљив преглед ужичке штампе даје академик Љубомир Симовић у свом капиталном делу Ужице са вранама објављеном 1996. године.
У Ужичком лексикону, објављеном 2014. године, под одредницом ШТАМПА даје се преглед ужичке штампе ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА, ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА и ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА.
ШТАМПА ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА, започиње 1885. ca излажењем првих ужичких новина ЗЛАТИБОР. Након тога појављивали су се листови политичких странака и листови политичке садржине (премда у поднаслову нису били изричито декларисани као органи одређених политичких партија или група), као што су ДРИНА и УЖИЧКИ ОДЈЕК, затим листови који су пратили рад Скупштине, нпр. ОКРУЖНА САМОУПРАВА, као и тзв. листови за народне потребе УЖИЧАНИН и УЖИЧКИ ГЛАСНИК. Под аустроугарском окупацијом излазио је СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК ЦАРСКОГ И КРАЉЕВСКОГ ОКРУЖНОГ ЗАПОВЕДНИШТВА.
ШТАМПА ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА ЈЕ тематски профилисана. Прво књижевно гласило у Ужицу, лист РАСВИТ објављен је 1918. Први број хумористичко-сатиричног листа ЕРА изашао је 1919. У међуратном периоду доминирају политичка гласила – демократски листови НАРОДНА РИЈЕЧ (1920), РЕФОРМА (1922), УЖИЧКА ДЕМОКРАТИЈА и УЖИЧКИ ДЕМОКРАТ (1923), независно социјалистичко гласило ОСЛОБОЂЕЊЕ (1923), лист љотићевске оријентације ЗБОР (1935). Лист ЗЛАТИБОРСКИ СОКО (1925) ширио је соколске идеје, а часопис ЈУГОСЛОВЕНСКА МИСАО (1935) промовисао је југословенске националне идеје.
Ученици учитељских школа објављивали су часопис УЧИТЕЉСКИ ПОДМЛАДАК (1926), а ужички скаути месечник ЗЛАТИБОРСКИ СКАУТ (1933). Месно средиште Савеза трезвене младежи објавило је неколико бројева листа ТРЕЗВЕНОСТ (1929), штампани су недељници УЖИЧКЕ НОВИНЕ (1931), НАРОДНЕ НОВИНЕ (1932), УЖИЧКЕ НОВОСТИ (1933) и УЖИЧКИ ГЛАС (1935), лист забавног карактера СПОРТ И ФИЛМ (1928) и „обавештајни орган јавног мишљења“ НАРОДНИ ГЛАСНИК (1932). Последње гласило ужичке међуратне периодике био је лист УЖИЧКИ ОДЈЕК (1939).
ШТАМПА ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА, обухвата више од 40 листова и часописа који су излазили повремено или редовно. Више од половине чине фабрички или школски билтени: Глас Ваљаонице (лист Ваљаонице бакра и алуминијума „Слободан Пенезић Крцун“), Ракета (гласило синдикалне подружнице Саобраћајног предузећа „Ракета“), Златибор (лист истоименог грађевинског предузећа), Први партизан (лист истоименог предузећа), Графичар (лист Штампарије „Димитрије Туцовић“), 24. септембар (лист истоименог предузећа), Кадињача (лист ученика ОШ „Душан Јерковић“), Билтен Ужичког центра за људска права. Медицинска школа једном годишње издаје лист ЗДРАВАЦ, Економска школа објављује годишњак КЕШ, Техничка школа „Радоје Љубичић“ ПЕТЉУ, а Ужичка гимназија ГИМНАЗИЈАЛАЦ.
Главни штаб омладинских радних бригада на изградњи Комбината „Севојно“ издавао је од 1950. НАШЕ ДЕЛО, а 1952. излазио је Билтен омладинских радних бригада на изградњи Ваљаонице бакра. За време одржавања Позоришних сусрета „Јоаким Вујић“ у Ужицу излази лист СУСРЕТИ. Током Југословенског позоришног фестивала, Народно позориште објављује „Фестивалски билтен“.
Поред листа ВЕСТИ излазила је УЖИЧКА НЕДЕЉА (1994). Прилог омладинској штампи дали су листови РЕЧ МЛАДИХ, ОМЛАДИНСКИ ЛИСТ, МАЈ и ОМЛАДИНА.
Ужичка периодика 70-их година ХХ века постаје богатија за неколико научних и књижевних часописа и зборника: УЖИЧКИ ЗБОРНИК, МЕЂАЈ, АНАЛИЗЕ И ИСТРАЖИВАЊА, ОГЛЕДИ И ИСКУСТВА, ТРАГОВИ, ИСТОРИЈСКА БАШТИНА и други.
Штампарије у Ужицу
У Ужичком лексикону наводе се и ШТАМПАРИЈЕ у Ужицу. Претеча свих штампарија у граду је ШТАМПАРСКИ ФИЛИЈАЛ који је 1885. године основала Задруга штампарских радника. До 1941. регистроване су приватне штампарије: ШТАМПАРИЈА ЛАЗАРА ТРИШИЋА, ШТАМПАРИЈА СЛАВКА ПОПОВИЋА, ШТАМПАРИЈА ЉУБОМИРА РОМАНОВИЋА и ШТАМПАРИЈА ЗДРАВКА МИЛОШЕВИЋА. После 1945. штампарско-издавачки посао, дуже од 50 година, обавља ШТАМПАРИЈА „ДИМИТРИЈЕ ТУЦОВИЋ“, од 80-их односно 90-их и ШТАМПАРИЈА „РУЈНО“, штампарије „ЛАПЧЕВИЋ“ и „ГУТЕНБЕРГ“.
Штампарије у приватном власништву
ГРАФИЧАР (власник Милован Вуловић)
ИНПРИНТ ГРАФ (Горан Мандић)
ГРАФОПРИНТ (Иван Крејовић)
ГРАФОС (Живан Котличић)
3Д ГРАФИКА (Дејан Томовић)
ПРИНТ ЛАЈН (Дејан Ђурић)
БРАТИС (Ацо Павловић)
ДЕГАМЕ (Дејан Аџић и Ненад Рабасовић)
ГРАФОПРИНТ (Зоран и Мишко Теић).
Значај дигитализације архивске грађе
Дигитализација старих новина из претходних деценија има бројне предности, како за појединце тако и за друштво у целини. Ево неких од најважнијих:
1. Очување културног наслеђа
Дигитализација омогућава трајно очување историјских докумената који су подложни пропадању. Тиме се штити културно и историјско наслеђе за будуће генерације.
2. Лакши приступ информацијама
Дигитализовани материјали постају доступни широј публици, укључујући истраживаче, студенте и заинтересоване појединце. Они могу приступити новинама из било ког места и у било које време.
3. Претраживање и индексирање
Дигитализоване новине, уз одговарајући софтвер, могу се претраживати по кључним речима, датумима, насловима или темама, што увелико олакшава истраживање и проналажење релевантних информација.
4. Заштита оригинала
Када су новине доступне у дигиталном облику, смањује се потреба за руковањем оригиналним примерцима, чиме се смањује ризик од оштећења.
5. Едукативна вредност
Дигитализоване новине могу послужити као извор за едукацију, пружајући увид у друштвене, политичке и културне прилике прошлих времена.
6. Међународна доступност
Дигитализација омогућава да историјски материјали буду доступни широм света, промовишући размену знања и истраживања на глобалном нивоу.
7. Економска ефикасност
Иако је почетни процес дигитализације скуп, дугорочно је исплатив јер смањује трошкове чувања, одржавања и дистрибуције физичких копија.
8. Подршка научним истраживањима
Дигитализоване новине пружају богат извор података за истраживаче из различитих дисциплина, као што су историја, социологија, лингвистика и медијске студије.
9. Интерактивни садржаји
Дигитални формати понекад омогућавају додавање интерактивних елемената, попут линкова, коментара или додатних објашњења, што побољшава корисничко искуство.
10. Подршка мултикултурализму
Дигитализација омогућава очување и промоцију мање познатих или локалних публикација, чиме се подржава културна разноликост.
Дигитализација старих новина, дакле, не само да чува прошлост већ је чини релевантном за садашњост и будућност.
Оставите одговор