Књиге
Збирка песама Осаме, прва је књига Ужичанке Зоре Мастелице. По вокацији и професији психолог, а по личним склоностима љубитељ лепе књижевности, Мастелица је овом збирком открила јавности једну страну своје личности која је дуго била резервисана само за круг породиће и најближих пријатеља. Шта ју је навело на тај потез одиста није важно, много важнија… (види цео чланак)
Недеља је збирка песама, слободних поетских форми и песама у прози. Као таква, она је неумољиво осуђена на сужен читалачки круг, јер статистике показују да се у нашем времену веома мало времена одваја за књигу, поготову за поезију. Када се томе дода мишљење аутора ових редова да ову књигу Миленка Пајића не може свако и… (види цео чланак)
Овогодишња продукција „Народне књиге“ изнела је на књижевно тржиште »Проклету Јерину«, књигу нашег суграђанина, професора Учитељског факултета и књижевника, доктора Видана Николића. Наглашавам да овде није реч о новој књизи, већ о најновијем издању професоровог сјајног романа „Сенка деспотице“, који је ушао у круг најбољих српских романа последње деценије двадесетог века. Професор Видан Николић већ… (види цео чланак)
Књига Добросава М. Ружића „Жена и мириси“, из приређивачког пера управника ужичке Библиотеке, магистра Слободана Радовића, специфична је и интересантна из више разлога, а први може бити тај да је сам аутор, који је живео на размеђу деветнаестог и двадесетог века, никада није написао и објавио. Заправо, Добросав М. Ружић, један од низа свестраних и… (види цео чланак)
Историчар Милорад Искрин написао је несвакидашњу књигу, чији садржај превазилази наслов – „Кафане и пекаре Ужица“, зато што је то својеврсна историја Ужица од 1839. до 1945. године, дакле периода кроз који аутор реконструише постојање, изглед и атмосферу кафана и пекара старог Ужица. У првом поглављу књиге наводи се 195 кафанских места са преко 400… (види цео чланак)
Ужице којег нема – то је Ужице којег има.(Ужице којег има – то је Ужице којег нема…)Славко Вукосављевић Албум старог Ужица, чије је прво издање 1993. године привукло велику пажњу читалачке публике радознале за прошлост овог града, доживео је друго издање, овога пута са преводом на енглески језик. Књига репрезентативна, по свему, садржају, опреми, квалитету… (види цео чланак)
Ужичка песничка сцена богатија је за још једно надарено перо. Љиљана Павловић, рођена Чачанка са животним стажом у Ужицу, у издању »Библиотеке Руј« објавила је у 2001. години свој песнички првенац Нимбус. Овом књигом песникиња улази у јединствен свет речи у коме ништа није исто и у коме испреплетани токови реалности и маште допиру до… (види цео чланак)
У издању Арт-Логоса из Београда и Центра за културу из Бијеле, 2000. године је издата књига Весне Делић, под насловом Умаћи огледалу. Тако је још пре четири године ова млада Ужичанка, иначе студент Економског факултета у Крагујевцу, храбро и изненада, закорачила у свет књижевности, да би се, још изненадније, из њега повукла. Овим не желим… (види цео чланак)
Бог ствара ниизчега, а ми из руина… Цитирајући Кристијана Дитриха Грабеа на почетку своје друге прозне књиге „Династија одсечених носева“, Предраг Радоњић (1970) нам посредно предочава и свој поетички концепт, базиран, пре свега, на делима из најбоље традиције српске прозе постмодерног доба, а и шире. Ваља имати на уму чињеницу да је реч о писцу… (види цео чланак)
Непорецива је чињеница да Светислав Басара у свакој новој књизи успева да, пре свега на плану форме, обнови већ написано, као и да култивишући властиту приповедачку стратегију стилским и значењским иновацијама одржи будном читалацку знатижељу Приповедач ће нам у кратком роману „Краткодневица“ саопштити: „Традицији склони читаоци коначно могу да закључе да сам се дозвао памети:… (види цео чланак)
„Машине илизије“ садрже два разговора са Светиславом Басаром (саговорници: Дејан Илић и Милош Мировић) неколико есеја и низ његових полемичких и новинских текстова. У текстовима у којима писац „Фаме о бициклистима“ анализира властите књижевне постулате Басара истиче да писање за њега није начин да изрази своје идеје, већ да свој духовни живот доведе у сазвучје… (види цео чланак)
На полеђини збирке кратких прича Брод пацова запажамо проницљиву монтажу ликовног уредника: Слободан Симић – хомо дуплеx. Један од двојице Симића, са смртно озбиљним изразом лица је, претпостављамо, психијатар ужичке Градске болнице. Други, пак, са дијаболичним осмејком Булгаковљевог господина Воланда, јесте познати српски сатиричар. Оба лица садејствују у истом подухвату. За ефектну анатомију морала виновника… (види цео чланак)
