Песма је настала крајем периода када је у Ужицу још живело турско и потурчено становништво, у време када јача покрет српског становништва за ослобођење од турске окупације. Вук Караџић ју је забележио и објавио 1841. године. Мелодију песме је много касније, средином двадесетог века, забележио Ђорђе Караклајић, етномузиколог.
Верзија коју је Вук Стефановић забележио:
Пјесма Ужичка
О Ужице, мали Цариграде!
Из збирке „Српске народне пјесме“ књига I, Вук Стефановић Караџић
Док бијаше, добро ти бијаше!
Кроза те се проћи не могаше
Од ћошака и ћепенака,
Од дућана и од базерђана,
Од момака и од ђевојака,
Од зумбула и од каранфила;
А од кад те баше освојише,
Све се пушиш, кан’ да шљиве сушиш.
Савремена верзија песме се разликује од изворне.
Ој Ужице, ој Ужице,
мали Цариграде,
мали Цариграде,
кроз тебе се, кроз тебе се,
проћи не могаде,
од зумбула, од зумбула
и од каранфила,
и од каранфила;
Од момака, од момака,
и од ђевојака,
и од ђевојака;
Од мириса, од мириса,
ђула и босиљка;
Од уздаха, од уздаха,
лијепих дјевојака,
лијепих дјевојака.
За наш сајт Драган Виријевић је направио обраду у МИДИ формату: oj-uzice-dragan-virijevic.mid. Датотеку можете преузети и користити.
Оставите одговор