Презентација манастира Раче постављена је на сајт Ужице.Нет крајем 1995. године, а повод је одржавање прве духовно-културне манифестације „Дани Раче украј Дрине“, 5. октобра 1995. године и афирмација рада Фондације „Рачанска баштина“ која је основана 20. јануара 1995. са циљем изучавања историјског значаја манастира Раче у култури српског народа и преписивачке делатности њених монаха.
Порука Милорада Павића
Први председник Програмског савета Фондације и један од најзаслужнијих за успешан почетак њеног рада је угледни писац и академик Милорад Павић. Он је на отварању прве манифестације нагласио значај и пример рачанских калуђера у очувању идентитета српског народа, утолико вреднијем јер је текао у мрачним вековима његове прошлости и настављен и далеко од постојбине, у туђим земљама куда су морали поћи заједно са својим народом.
„Живећи у овом тешком и страшном времену, понекад мислим да би било важно имати на уму да смо и раније бивали у тешким ситуацијама. Сеобе нису данашњи случај у историји српског народа. Он је нажалост непрекидно теран у верским ратовима који не престају, на срамоту двадесетог века, ни данас“, истакао је на почетку обраћања академик Павић.
„У оној упорности Рачана да они своју вокацију, свој посао, обаве до краја, без обзира што је он започет у Рачи, а настављен на неком другом месту њихових збегова после Велике сеобе, дакле, можда на њиховом подвигу можемо да се поучимо како се упркос свему преживљава“, закључна је Павићева порука која објашњава и смисао започетог посла на изучавању рачанске баштине, а онда и ширег тематског спектра културе и историје Србије кроз векове.
Хандкеова „Правда за Србију“
Управо тих деведестих година, Бајину Башту је посетио угледни светски писац и касније нобеловац Петер Хандке. „Бајина Башта је моја друга домовина“, написао је Хандке приликом треће посете у јуну 1997. године.
Аутор путописа „Зимско путовање до Дунава, Саве и Дрине“ или „Правда за Србију“, којим је тада усталасао јавност на Западу навикнуту на једностране ратне извештаје против Срба, први пут је крочио у ове крајеве у новембру 1995. године.
„Правда за Србију“ била је својеврсна оптужница за Европу и истовремено је снажно утицала да се слика о „уклетој Србији“ у интелектуалним круговима Европе значајно промени.
„Дани Раче украј Дрине“
Од 1995. и данас, у Бајиној Башти и манастиру Рача, у првој недељи октобра одржавају се духовно-културне свечаности „Дани Раче украј Дрине“. Програмски садржај је разнолик – научни скуп, уметничка музика, сликарство, књижевност, глума… Манифестација почиње представљањем „Рачанског зборника“ у издању Фондације „Рачанска баштина“, а завршава доделом награде „Рачанска повеља“ истакнутим ствараоцима из области науке и културе за објављено дело инспирисано духом православља.
Досадашњи добитници „Рачанске повеље“ Милосав Тешић, Иван В. Лалић, Милорад Павић, Горан Петровић, Љубомир Симовић, Добрило Ненадић, Радован Бели Марковић, Динко Давидов, Миодраг Павловић, Светислав Божић, Владета Јеротић и други угледни ствараоци, сведоче о значају и нивоу награде и манифестације „Дани Раче украј Дрине“.
Манастир Рача
Презентација манастира Раче, поред манифестације „Дани Раче украј Дрине“, њеног научног скупа и повеље коју додељује, као посебне целине обрађује историју манастира, значај рачанске преписивачке школе, сликарство у цркви манастира и богатство његове ризнице.
Ту је и део о чувању Мирослављевог јеванђеља током Другог светског рата. Један од најзначајнијих ћириличких споменика српско-словенске писмености из 12. века, пренет је још у новембру 1940. године и поверен на чување управнику филијале Народне банке у Ужицу, да би ради још веће сигурности био донет у манастир Рачу 1941. и предат на чување игуману Платону Милојевићу. Задатак је успешно обављен и после рата Мирослављево јеванђеље је враћено и чува се и данас у трезору Народног музеја у Београду.
Манастир Рача је задужбина краља Драгутина Немањића који је владао од 1276. до 1282. године. У тексту познатог и преданог историчара ужичког краја др Стевана Игњића каже се да је „манастир израстао из дубина средњег века, у токовима драматичних временских мена, када је српска средњовековна држава на Балкану била у експанзији и доживљавала политички, економски и духовни узлет на основама православља и византијског културног наслеђа“.
https://www.uzice.net/manastir-raca/
