ужице
Радомир Верговић
Рођен је 1939. године у Ужицу. Дипломирао је 1966. године на Академији за примењене уметности у Београду, на одсеку за сликарство, у класи професора Винка Грдана и Рајка Николића. Могао је тада изабрати да живи и негде другде, али се вратио у родни град. У исту кућу где се родио, у исто двориште где је… (види цео чланак)
„Трагање за Кондером“ Љубомира Симовића
Пише Зоран Јеремић Не можемо имати ни Симовића, ако немамо Ужице. Нити можемо имати Ужице ако нас на путу из доњег у горњи град не води његов песник. Откако су пре више од пола века у Словенским елегијама (1958) пропевали „Епитафи са каранског гробља“, Ужице и ужички крај у тематско-мотивском видокругу песништва Љубомира Симовића имају… (види цео чланак)
Љубомир Симовић
Рођен је 2. децембра 1935. године у Ужицу, у коме је завршио основну и средњу школу, и о коме ће касније, у својим књигама, често писати. (Три његове књиге Видик на две воде, Источнице, Игла и конац – представљају својеврсну песничку трилогију о Ужицу. Радња његове драме Путујуће позориште Шопаловић одиграва се у Ужицу. О… (види цео чланак)
Бела црква каранска
Бела црква у селу Каран, удаљеном 16 километара североисточно од Ужица, подигнута је у четвртој деценији XIV вeкa, између 1332. и 1337. године. Посвећена је Благовестима Пресвете Богородице. Ктитор изградње и живописа цркве је жупан Петар Брајан, властелин краља Душана, са супругом Струјом и четири кћерке. У том подухвату придружило му се још неколико дародаваца,… (види цео чланак)
Марија Мага Магазиновић
Марија Мага Магазиновић је рођена у Ужицу 14. октобра 1882. године. Породица се 1896. године преселила у Београд, где је отац добио посао у кројачници Народног позоришта. Током образовања била је изузетно упорна и након Више девојачке школе студирала је филозофију, најпре ванредно до 1902, а тада се изборила за право девојака на редовно студирање… (види цео чланак)
Љубомир Љуба Стојановић
Рођен је у Ужицу 6/18. августа 1860. године, где је завршио основну школу и три разреда гимназије. Школовање је наставио у Шапцу и Београду. Завршио је Филозофски факултет Велике школе (1883). После полагања професорског испита био је предавач и суплент у ужичкој реалци, а 1884. године као државни питомац одлази на школовање у иностранство. Током… (види цео чланак)
Драгиша Милосављевић
Историчар уметности. Студирао је српскохрватски језик и југословенску књижевност и историју уметности. Завршио последипломске студије на социологији културе и уметности. Од 1992. до 2004. године био је директор Народног музеја у Ужицу. Руководилац је више истраживачких пројеката из области историје уметности и градитељства, од којих се најзначајнијим сматрају истраживачко-конзерваторски и рестаураторски радови на манастиру… (види цео чланак)
Зоран Јеремић
Рођен у Ужицу 1965. године. Књижевник и новинар. Ове две одреднице обједињују његово разнолико стваралаштво у коме су прегршти песама, есеја, интервјуа, портрета, биографија, хроника, књижевних критика, фељтона, колумни – објављених у његовим књигама, другим књигама и разним часописима. Расуло се по бројним публикацијама, уводницима, новинским чланцима, објављеним пригодним словима на књижевним вечерима, културним догађајима,… (види цео чланак)
Михајло Митровић: Споменик Кадињача – овековечење историје
Архитекта светског гласа Михајло Митровић објавио је у првом броју ужичког часописа „Међај“ (1981) своје виђење спомен комплекса на Кадињачи, монументалног меморијала који по њему „на један високо уметнички начин дочарава успомене на херојску епопеју Радничког батаљона“. „Што је историјски догађај већи и судбоноснији, то су и одговорности интерпретатора тих догађаја и већи и сложенији“,… (види цео чланак)
Живко Топаловић
„Српска и југословенска политичка историја није имала ни приближно некога који би се у мудрости и интернационалним везама могао да упореди, а камоли да мери, са Живком Топаловићем“. (Марко Милуновић у предговору књиге Из живота и рада др Живка Топаловића) Пише др Марина Гламочак Зачетак и развој идеје социјадемократије у Србији настао је у врло… (види цео чланак)
Водопад у Гостиљу
У селу Гостиље, удаљеном 25 километара од центра Златибора, налази се Гостиљски водопад, један од највиших у Србији. Његова висина је 22 метра. Као посебно обележје овог краја, водопад представља једну од посећенијих туристичких дестинација. Водопад се налази на Гостиљској реци, испред ушћа у реку Катушницу. Низводно од водопада, поток гради већи број мањих водопада,… (види цео чланак)
Традиционално и савремено у производњи ужичких специјалитета
Одавно су већ чувене ужичке пршуте, ужичке сланине и ужичка пастрма. Могу се бројати и векови како из овог краја у ближи и даљи свет одлазе препознатљиви сушени производи од говеђег, овчијег и свињског меса. Дар природе и вредноћа људи искоришћени су на најбољи начин. Златибор и његове падине су сачувано природно подручје погодно за… (види цео чланак)
