Зоран Јеремић

2025-03-17

Рођен у Ужицу 1965. године. Књижевник и новинар.

Ове две одреднице обједињују његово разнолико стваралаштво у коме су прегршти песама, есеја, интервјуа, портрета, биографија, хроника, књижевних критика, фељтона, колумни – објављених у његовим књигама, другим књигама и разним часописима. Расуло се по бројним публикацијама, уводницима, новинским чланцима, објављеним пригодним словима на књижевним вечерима, културним догађајима, сусретима стваралаца различитих жанрова.

Текстови Зорана Јеремића су лирски медаљони по унутрашњем набоју и кад су приче о најсвакодневнијем животу. То су приче које везују паралеле из епоха, прошлости и садашњости. У којима животне податке стваралаца укршта са окружењем у коме су оставили траг. Препознаје поруке из богатог културног наслеђа које опомињу да вредности чувамо и за сутра.

Тако је у књизи „Ужицe − више од свега што је било“ објединио 68 прилога из пера 59 аутора да би описао родни град од неолита до краја 20. века. У тој књижевној биографији Ужица су песме, приповетке, путописи, есеји, хронике – Ужице која не постоји ни на једној мапи, „иако је та слика стварнија од стварности коју познајемо“.

Извор бројних библиографских јединица су његови контакти, сусрети и интервјуи са најзначајним личностима српске културе и уметности – из области књижевности, филма, позоришта, сликарства, социологије културе, музике, политике и тзв. друштвеног живота Србије и Ужица.
У разговорима, причању као ткању, његов радознали дух умео је да побуди саговорнике на нове креације, осврте на људе и догађаје које треба запамтити као поуке из савремености. Поједини интервјуи превредновали су кључне догађаје наше историје у настајању.

Професионалну новинарску каријеру започео на ужичком „Радију 31“, где је уређивао емисије о књижевности, рокенролу, џезу и филму.

Био је члан редакције „Ужичке недеље“ од првог броја (18. мај 1994), где je уређивао културну рубрику и писао књижевне критике.

Од 1997. радио је у ужичким „Вестима“.

Био је главни и одговорни уредник „Ужичке недеље“ и недељника „Вести“.

Члан је Српског књижевног друштва и Независног удружења новинара Србије.

За допринос развијању културних делатности у Србији награђен је „Златном значком“.

Приредио је више књига (о Андрији Лојаници, Марку Поповићу, Миодрагу Верговићу, Радомиру Верговићу…) и тематских бројева књижевних часописа „Међај“ и „Градац“ (о Љубомиру Симовићу, Нађи Тешић, Светиславу Басари, Миленку Мисаиловићу, Гојку Тешићу, Радовану Поповићу…)

Заступљен је у више песничких антологија (Антологија српске поезије, Ваљево, 2005; Антологија новије српске поезије, Београд, 2005). Објављивао поезију, књижевну и позоришну критику у „Књижевној речи“, „Књижевним новинама“, „Лудусу“, часописима за књижевност и уметност – „Повеља“, „Арт032“, „Мостови“, „Књижевни магазин“, „Међај“, дневним листовима „Политика“, „Данас“ и „Нова“. Један је од оснивача (са Срђаном Петровићем и Владимиром Герзићем) првог послератног филмског часописа у Ужицу „11.59 ВИДЕО“.

Уређивао билтен Југословенског позоришног фестивала и билтен Ужичког центра за људска права. Један од оснивача ужичке уметничке групе „Вирус арт“.

Дугогодишњи члан жирија за доделу награде „Меша Селимовић“.

Уредник је часописа за књижевност, уметност и културу “Међај”.

Живи и ради у Београду и на Јеловој гори.