Марија Мага Магазиновић је рођена у Ужицу 14. октобра 1882. године. Породица се 1896. године преселила у Београд, где је отац добио посао у кројачници Народног позоришта.
Током образовања била је изузетно упорна и након Више девојачке школе студирала је филозофију, најпре ванредно до 1902, а тада се изборила за право девојака на редовно студирање и 1904. године завршила студије на Филозофском факултету као редован студент. Уписала је и Правни факултет да би потрдила успех своје борбе, али студије права није наставила.
Упорна је била на професионалном плану уопште, тако да је добијала посао на којима је била прва жена на тим радним местима.
Новинарка и активисткиња
Мага Магазиновић је била прва запослена жена у Народној библиотеци, а онда и у редакцији „Политике“. Њен први напис у листу био је полемичан, а објављен је као уводник и потписан пуним именом и презименом. Изазвао је бурна реаговања у патријархалном Београду, јер се Мага залагала за нову улогу жене у друштву, као што је изједначавање мушкараца и жена у погледу права на школовање, права на запослење изван куће и на једнаке плате. У рубрици Женски свет објављивала је актуелности из женског покрета у Енглеској и Немачкој.
У монографији о два века српског новинарства (1791—1991), међу сто најзначајнијих новинара уврштене су само три жене – Мага Магазиновић, Деса Глишић и Милица Јаковљевић – Мир Јам.
Поред активизма обележеног феминистичким и социјалистичким тенденцијама, Мага Магазиновић се током студија и непосредно након њих активно бавила преводилачким радом. Преводила је Максима Горког, Хенрика Сјенкјевича и друге писце, углавном за потребе Народног позоришта
Модерни плес
Мага Магазиновић била је прва модерна српска плесачица и теоретичарка плеса. Приређујући њену аутобиографију, Јелена Шантић наглашава да је Мага изградила себе као особу са снажним интегритетом и великим интелектуалним, педагошким и креативним потенцијалом. Припадала је интелектуалним и уметничким круговима Београда који су донели нови европски дух и модернистички приступ уметности.
За њену професионалну каријеру и приватни живот преломна је била 1909. година, када је отпутовала у Минхен са намером да докторира. Преовладало је интересовање за плес и она, напре у Минхену, а касније у Берлину, похађа различите курсеве глуме и плеса, као што је школа Макса Рајнхарта, великог реформатора позоришта 20. века, и балетска школа Исидоре Данкан. Њен прави израз је модеран, слободан плес, који се базира на техникама које подразумевају игру као процес самоисказивања.
Породични живот
У Берлину је 1909. године упознала свог будућег супруга Герхарда Геземана, са којим се венчала 1914. године. Следеће 1915. рађа сина Харалад-Рајка који умире 1916. Одлази у Швајцарску, а 1917. у Луцерну рађа ћерку Рајну. Исте године се незванично растаје од Геземана због његовог неверства, а 1923. се и званично разводе. Након развода није се поново удавала.
Њен супруг Герхард Геземан био је чувени слависта, универзитетски професор и издавач Ерлангенског рукописа, једне од најзначајнијих збирки народног стваралаштва Срба и Хрвата, настале на подручју некадашње Војне границе.
Мага се 1918. године са ћерком вратила у Београд и у њему провела наредне деценије. Од ћерке Рајне (1917-2006) имала је три унука – хирург проф. др Милош Поповић (1941-2012), Зоран Поповић (1943) и сарадник Народне опсерваторије Бранислав Геземан (1951-2014).
Педагошки рад
После Првог светског рата и повратка из Швајцарске у Београд, Мага са Зором Прицом оснива школу за ритмичку гимнастику, која ће наредних деценија извести на уметничку сцену велики број модерних плесачица.
У периоду између два светска рата Мага Магазиновић стиче најсавременија знања из области плеса и игре, а на путовањима упознаје значајне људе свог времена који су се бавили плесом. Сва знања је, у најбољем педагошком маниру, преносила у Београд на више начина. Објављивала је чланке у тадашњој периодици, држала јавна предавања и оснивала и водила школе плеса. Стицала је све већу подршку у домаћој и иностраној јавности.
Поред усвајања теоријских знања, поставља низ кореографија и концерата. Поставила је и балете инспирисане хероинама народне поезије и прва стилизовала српско фолклорно наслеђе обогативши га елементима савременог таласа: Јелисавка, мајка Обилића, Молитва Косовке девојке и Смрт мајке Југовића.
У периоду до пензионисања 1941. године, Мага Магазиновић се интензивно бавила плесом, кореографским послом, гостовањима по европским фестивалима и позориштима.
До тада је остварила и вишедеценијску каријеру професора, са повременим прекидима, а највише је била професорка у Првој женској реалној гимназији где је предавала психологију, логику, немачки и српски језик.
Други светски рат
Током Другог светског рата Мага Магазиновић је објавила неколико текстова у периодици, који се могу тумачити у контексту колаборационистичке пропаганде и то је највише утицало да је после рата ређе помињана. Ово писање је утолико необичније јер је у супротности са њеним изузетно антимилитаристичким и социјалистичким ставовима које је заступала како у младости, тако и у својој аутобиографској књизи „Мој живот“, писаној неколико деценија након Другог светског рата.
У периоду после Другог светског рата Мага Магазиновић је радила у Друштву „Абрашевић“, водећи фолклорну секцију и предавала је у балетској школи фолклор, ритмику и историју игре.
Преминула је 8. фебруара 1968. у Београду.
Оставите одговор