Роман „Пријатељи“ је дневник ретроактивних догађаја и апсурда који се једном десио наратору. Обухвата успомене на незаборавно седмогодишње дружење три пријатеља у јазз кафеу где су доминирале теме о филозофији, психологији, музици, литератури, сликарству, метафизици…

Дружење које надилази реалност исказану речју супростављено је мотиву самоће у којој се сабирају разнолики елементи, промишљања наратора, стрпљење, иницијација, демократија, човек-друштво, маинстреам, већина, туристи, потрошачко друштво, кич, апсурд… Концентрични кругови стварају се смишљеним, смисаоним дигресијама понављањем реченица (споља); Метафоричким повезивањем мотива и метафизичким траговима (изнутра), аритмичност ткива романа добија облик савршене јазз композиције.

Приповедане су кратке приче, њих 105, прожете тим темама кроз конкретне догађаје, инспирисане опажањима апсурда. Наратор има своје кипове у људима који га прате целим током.