У новој књизи „Старовлашке теме“ Добрило Аранитовић открива знамените личности и догађаје Старог Влаха у последња два века. Враћа у памћење ауторе – чуваре огњишта, тапија, имена, вере, језика, Епске песме о боју на Радоињи 1876. и слободи 1912.

Неуморно истражујући по часописима, библиотекама, архивама и заоставштинама, библиограф и преводилац Добрило Аранитовић, из заборава у памћење поколења враћа књиге и ауторе, чуваре тапија Старог Влаха у задња два века.

Недавно је међу корице књиге „Старовлашке теме“ сабрао деценијама настајала саопштења на научним скуповима, као поговоре и предговоре, белешке и коментаре записа народног стваралаштва, осврте и приказе књига.

– Личности, догађаји и збивања о којима је у њима реч углавном су недовољно познати или сасвим непознати. У најмању руку недовољно проучени и незаслужено скрајнути из нашег памћења – истиче аутор и подсећа: Ови прилози су не само израз осећања дубоке оданости и поштовања према прецима, већ у првом реду позив на даље темељније и продубљеније проучавање њиховог доприноса научном и књижевном осветљавању старовлашког завичаја.

Подсећајући да прошлост Старог Влаха тумачи анализом заборављених путописа, епских песама, народне традиције и свакодневице обичних људи, рецензент др Милош Тимотијевић подсећа да је Аранитовић изузетан познавалац политичких и културних прилика, посебно у другој половини 19. века.

Тако пред читаоце Аранитовић износи лик борца за слободу и образовање, Томе Бацетића, родом из Бање код Прибоја, који је успомене на завичај и ропство под Турцима описао и објавио на руском језику. А био је непознат као путописац и етнограф читавих петнаест деценија, све док се није појавио превод његове књиге „Стара Србија“.

Сабирајући рукописе и приређујући за штампу, Аранитовић је скинуо маглу заборава са драгоценог истраживачког и публицистичког дела проте Јевстатија Караматијевића („Кроз Стари Влах“), са приповедака и записа некадашњег нововарошког учитеља Стевана Самарџића („Из наше нахије“), али и репортажа и приповедака из пера Григорија Божовића („Граничарска коб“).

– После више од једног столећа обреле су се у рукама савремених генерација читалацаца епске песме заборављених завичајних ратника, песника и гуслара Јеврема Ђаповића (Бој на Радоињи 1876) и Јеврема Чакаревића (Бој на Сјеници и ослобођење Пријепоља, Пљеваља, Нове Вароши и Прибоја 1912) и први записи лирских народних песама из нововарошког краја учитељица Зорке Бркић и Марије Самарџић и трговца и културног посленика Михаила Тановића – истиче  Аранитовић.

У наслеђе потомству аутор оставља и портрет националног радника и добротвора Милана Борисављавића из Нове Вароши, али и осврте на књиге историчара Салиха Селимковића из Сјенице и стваралаштво Милинка Бујишића, родом из Кокиног Брода. На страницама књиге је и прегршт прилога из записа, епских песама и народног стваралаштва.

– Посвећујући се теми устаничких бојева у Рашкој области, у „Србијанки“ Симе Милутионовића Сарајлије, Аранитовић даје низ нових историјских увида у понашање устаника српских, међу којима је било и херојства, али и испада нечовештва, што Сарајлија, као истинити хришћански хуманиста, није могао да прећути – истиче, поред осталог,  рецензент књиге др Владимир Димитријевић.

Из сенке војводе Петра Бојовића осветљен је лик његовог старијег брата Јефрема, епископа жичког, чије обимно филозофско и богословско дело чека свог брижљивог и стручног истраживача и приређивача.

Аутор књиге „Старовлашке теме“ Добрило Аранитовић је рођен 1946. године у селу Малим Крћама код Пљеваља. Основну школу завршио је у месту рођења, гимназију у Пљевљима (1965) и Филозофски факултет у Београду на групи за филозофију (1971). После богате професионалне каријере, као пензионер живи у Шапцу.

Драгољуб Гагричић (Златаринфо)