Љубица Чакаревић је српска хероина из Првог светског рата.
Рођена је у Ужицу 1894. године. Завршила је учитељску школу и до окупације Србије радила је као учитељица. У току Првог светског рата, заједно са сестром Милицом, била је болничарка у Војној болници у Ужицу, напистивши посао учитељице у Мачкату већ током Церске битке 1914. године.
“Није ме напуштала мисао отићи на фронт, пронаћи оца и браћу, придружити се борцима, учествовати у ослобођењу земље“, записано је у њеним мемоарима.
Одбила је да ради као учитељица у току окупације, иако је добила позив окупаторске власти да ради у школи, али није прихватила. У пролеће 1917. добила је писмо од оца Јеврема, такође учитеља, који јој пише да је из Грчке, са делом војске, пребачен у Француску и да ради као васпитач омладине. Одлука Аустроугара да одбаце Љубичин захтев да преко Црвеног крста оде у Француску и обиђе оца још више је подстакла њен инат да се придружи војсци.
Ту намеру је остварила 1918. године, када је 1. августа, са шесторо Срба које је предводио Драгутин Јовановић Луне, наредник у 4. пешадијском пуку Дринске дивизије, са Гоча кренула на Солунски фронт. Пешачили су 27 дана преко Звечана, где су сазнали да је за њима расписана потерница, и Прилепа, узмичући заседама.
“Док су ми превијали ране на ногама, говорила сам о страдањима у отаџбини, о окупаторским војницима који пале српска села… Чинило се да свака моја реч у њима изазива нестрпљење да већ једном крену у пробој. Ту се нашао и Малиша Стефановић, учитељ који се није одвајао од фотоапарата, сликао нас је крај ровова. Те фотографије су убрзо обишле све наше положаје“, записала је Љубица по доласку на Солунски фронт.
У Ратном дневнику пуковника Стевана Туцовића, рођеног брата Димитрија Туцовића (који су приредили др Александар В. Савић и Ђорђе Пилчевић, а издао Историјски архив у Ужицу) остао је његов запис од 28. августа 1918. године, на положају Милетина коса, у јеку борби на Солунском фронту:
„Причају да им је било најгоре када су пришли нашим линијама, јер је тада наша артиљерија бомбардовала непријатељске положаје и они су морали за цело то време остати у заклонима и сачекати прекид нашег дејства. И они су нам посведочили о страшном дејству наше артиљерије, приликом кога сви бугарски војници повлаче се у рупе и не смеју главе да помоле. То им је доста и помогло да се приближе неопажено нашим рововима, пролазећи кроз бугарске предње линије… За сваку похвалу је овај корак ових прибеглица, у чему је најјаснији пример гђице Чакаревићеве, која је показала овим кураж најхрабријег човека, што је за честитање и поштовање“.
Војводе Степа Степановић и Живојин Мишић, с којима се срела на фронту, рекли су јој да је први весник из поробљене Србије, а регент Александар Карађорђевић је за тај подвиг и активности од почетка рата Љубицу Чакаревић одликовао Златном медаљом за храброст „Милош Обилић“.
На фронту се у штабу дивизије срела и са швајцарским докторм Арчибалдом Рајсом, коме је испричала своја сазнања о монструозним злочинима окупатора над Србима у поробљеној Србији.
Чим се опоравила од напорног и опасног пешачења она је на фронту пронашла свога брата Милутина, једног од тројице браће који су учествовали у борбама, кога није видела више од три године.
Затим се с пушком у руци прикључила Српској војсци на положајима. Учествовала је у пробоју Солунског фронта 15. септембра 1918. године и тако се победоносно вратила у отаџбину са српским јунацима који су носили слободу на крају Првог светског рата.
После ослобођења Љубица је наставила да ради свој посао учитељице у ужичком крају.
Три године касније удала се за Николу де Сарна, сина италијанског дипломате Дионисија, који је био конзул у Београду, са којим је добила кћерку Иду. Породица је живела на релацији Италија-Србија.
Љубица Чакаревић је умрла почетком јуна 1980. године у Сарајеву, где је дошла код брата Милутина у посету, а сахрањена је на сарајевском гробљу Баре.
Њени посмртни остаци су 29. октобра 2016. године ексхумирани и сахрањени у породичну гробницу на гробљу Доварје у Ужицу, уз све војне почасти. Данас једна улица у њеном родном Ужицу носи њено име.
Оставите одговор