Миленко Мисаиловић је био књижевник, позоришни редитељ и театролог, један од најзначајнијих српских драматурга, драмских писаца и теоретичара драме.
Рођен је у Кремнима 2. априла 1923. године, где је завршио основну школу, а гимназију у Ужицу.
Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду 1949. године.
Студије режије је завршио у класи Бојана Ступице и Јосипа Кулунџића 1952. године на Академији за позоришну и филмску уметност у Београду.
У Паризу на Сорбони (Institut d’Etudes Théâtrales) студирао је позоришну естетику 1965/1966.
Докторску дисертацију „Дијалектичност Нушићеве комедиографије“ одбранио је 1981. на Филолошком факултету у Београду.
Мисаиловић је био двадесети драматург Народног позоришта у Београду. Прву представу (Аутобуска станица Вилијама Инџа) у Народном позоришту режирао је 10. јануара 1958. године и до краја стваралачке делатности режирао је укупно 62 представе.
Био је и драмски писац и позоришни критичар НИН-а. Написао је велики број изузетно значајних есеја, студија и теоријскo-естетичких радова и постао један од водећих театролога у тадашњој Југославији, по значају запажен и уведен у светске енциклопедије.
Задужио је драмску и позоришну публику многим својим истраживањима, која су утрла пут новој театарској мисли и савременим драмским токовима.
Као посвећени естетичар театра, дао је велики допринос истраживању извора Нушићеве комике, изучавању трагедије и стваралачких аспеката драматургије.
Нека од његових дела су: Комедиографија Бранислава Нушића, Мудрост народног хумора, Трагедија власти и владања – значење Софоклове трагедије Цар Едип, Драматургија сценског простора, Драматургија костимографије, Креативна драматургија, Великан театра, Бојан Ступица…
Преминуо је у Београду 26. априла 2015. године.
Оставите одговор