Ужице
Потпећка пећина
Док седите у изузетно пријатном ресторану испред Потпећке пећине, уз шум пећинске речице која ту, на дохват руке, протиче на свом кратком путу до Ђетиње, намеће се помисао на неке давне људе, за које археолози претпостављају да су ту живели у време неолита, млађег каменог доба. Оно је на Балкану почело око 5500 година пре… (види цео чланак)
Креманско пророчанство
ОДЛОМЦИ „КРЕМАНСКОГ ПРОРОЧАНСТВА“ Из књиге „Креманско пророчанство“, Драгољуба Голубовића и Дејана МаленковићаИздавач: „БАТА“, Београд, 1992.осмо, допуњено издање Пророчанства . . . Митар је увек долазио проти када би наумио да му нешто каже. Тако је и сада, гледа како снег копни и вели своме куму: Мало се замисли, и када прота рече: – Казуј!, он… (види цео чланак)
Милош Цветковић
Рођен 1950. у Ужицу. Адреса, Улица Димитрија Туцовића 85. Почео као спортски фоторепортер, од 1978. до 1990. године за љубљански Ауто-магазин. У међувремену постао стални сарадник београдских Омладинских новина и Вечерњих новости. У листу Борба фоторепортер од 1990. године, а од 1995. ангажован у Вечерњим новостима. За време ратова у бившој Југославији од 1991. до… (види цео чланак)
Др Иван Коларић
Рођен је 1952. године у Клењу, код Богатића. Матурирао је гимназију у Лозници. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету у Београду. Био је гимназијски професор у Крупњу (Рађевина). Затим је био професор Филозофије са етиком и Масовних комуникација, као и шеф Катедре за филозофију и социологију на Учитељском факултету у Ужицу. Такође, био… (види цео чланак)
Електрификација Ужица
Прве информације о електричној енергији стигле су у Србију путем штампе осамдесетих година 19. века. Из Швајцарске и Француске допирале су вести да се на планинским водама граде мале централе за осветљење насеља и рад машина у радионицама. Прво предавање у Србији, о електричној енергији, одржао је професор Ђорђе Станојевић, 17. октобра 1890. То је… (види цео чланак)
Слободан Симић
Психијатар, афористичар, књижевник и драмски писац. Рођен је 1963. у Ужицу. Завршио је Медицински факултет у Београду, специјализацију психијатрије и субспецијализацију судске психијатрије и има звање примаријуса. Сада је шеф кабинета за судску психијатрију на Институту за ментално здравље Београд. Стални је судски вештак за област психијатрије. Објавио је више стручних и научних радова у… (види цео чланак)
Битка на Кадињачи
Када је крајем новембра 1941. било јасно да се Ужице и Ужичка република не могу одбранити, Тито је послао Раднички батаљон на Kадињачу да Немце задржи, толико дуго док се не изврши евакуација Врховног штаба, рањеника и ратног материјала из Ужица. Борбу на Кадињачи водио је Раднички батаљон Ужичког партизанског одреда, уз помоћ две чете… (види цео чланак)
Малиша Атанацковић
Малиша Атанацковић, трговац, индустријалац и политичар из Ужица. Био је одборник и председник општине и дугогодишњи народни посланик Радикалне странке. Рођен је у Заглавку 1860. године. Родитељи су му живели одвојено, мајка Јела (домаћица пореклом из Дуба) је живела са децом у Заглавку, а отац Трипко, колар из Кремана, живео је у Ужицу. После мајчине… (види цео чланак)
Фудбалски клуб Слобода
Градски фудбалски клуб Слобода основан је у пролеће 1925. године у саставу Ужичког радничког спортског клуба „Слобода“, у коме је фудбал био главна спортска активност. Оснивачи клуба су Милош Марковић и Јосип Шибер. Прву званичну утакмицу одиграла је 24. јуна 1926. године против данашњег Радничког из Крагујевца и играла нерешено. Од 1929. године клуб је… (види цео чланак)
Одбојкашки клуб Јединство
Од наговештаја даровитих ужичких девојчица, за лет лопте преко мреже, до шампионских тријумфа: првака и победника Купа Југославије – тако Женски одбојкашки клуб Јединство најављује своје представљање на спортском путу којим се може поносити сваки клуб. Било је тренутака када је требало нове енергије, али било је година и година славе и успеха, дуплих и… (види цео чланак)
Драгиша Милосављевић
Историчар уметности. Студирао је српскохрватски језик и југословенску књижевност и историју уметности. Завршио последипломске студије на социологији културе и уметности. Од 1992. до 2004. године био је директор Народног музеја у Ужицу. Руководилац је више истраживачких пројеката из области историје уметности и градитељства, од којих се најзначајнијим сматрају истраживачко-конзерваторски и рестаураторски радови на манастиру… (види цео чланак)
Драган Р. Филиповић
Драган Р. Филиповић (рођен 1958. године у Ужицу) је српски писац фантастике, стрипски и телевизијски сценариста. Од 1979. године објавио је три романа, као и педесетак прича у Сириусу, Алефу, Знаку Сагите, Свескама и Књижевној речи. Угледни уредник и издавач Бобан Кнежевић је означио Филиповића као „гиганта српске фантастике“. Приче је објављивао у САД (у… (види цео чланак)
