Spomenički kompleks na Kadinjači posvećen je borcima užičkog Radničkog bataljona i dve čete Posavskog odreda koji su herojski izginuli 29. novembra 1941. godine, štiteći odstupnicu Vrhovnog štaba, partizana i ranjenika iz Užica prema Sandžaku. Nalazi se na 14 kilometara zapadno od Užica, kraj puta prema Bajinoj Bašti.
Bitka na Kadinjači
Pripadnici Radničkog bataljona Užičkog partizanskog odreda, kojim je komandovao Andrija Đurović, herojski su izginuli pružajući žestok otpor daleko nadmoćnijem nemačkim snagama koje su nadirale prema Užicu u ofanzivi na oslobođenu teritoriju Užičke republike.
Odlukom Vrhovnog štaba upućeni su da na Kadinjači zatvore pravac Bajina Bašta–Užice, uspore napredovanje desne kolone nemačke 342. divizije i time omoguće odstupanje Vrhovnog štaba i evakuaciju ranjenika i ratnog materijala iz Užica ka Zlatiboru. Noću između 28. i 29. novembra 1941. stigli su na položaje, a 29. novembra, od jutra do popodneva, vođena je odsudna bitka za odbranu Užica i slobodne Užičke republike.
Bio je to herojski čin i velika žrtva rodoljuba i heroja. Izginuli su skoro svi borci Radničkog bataljona, a sa njima i komandant bataljona Andrija Đurović i komandant Užičkog partizanskog odreda Dušan Jerković.
Njima u slavu i čast stoje kamene figure spomeničkog kompleksa, kao svedočanstvo njihovog herojskog podviga svevremenog slobodarskog značenja.
Spomen-kompleks
U prvoj fazi gradnje, 1952. godine, podignut je spomenik u vidu piramide. Ispod spomenika je kosturnica sa posmrtnim ostacima većine boraca izginulih u herojskom otporu nemačkim snagama.
Spomenik je ostao centralni deo spomen-kompleksa, izgrađenog 1979. godine. Memorijalni kompleks svečano je otvorio predsednik Republike Josip Broz Tito 23. septembra 1979. godine. Tada je Radnički bataljon odlikovan Ordenom narodnog heroja.
Autori spomeničke kompozicije i Spomen-doma su vajar Miodrag Živković i inženjer arhitekture Aleksandar Đokić. Kompleks čine tri celine: amfiteatar Užičke republike, aleja Radničkog bataljona i visoravan slobode.
Poseban deo kompleksa je Spomen-dom, u kome je muzejska postavka sa više od tri stotine autentičnih predmeta i dokumenata, pretežno vezanim za pripadnike Radničkog bataljona. Tu su njihovi lični dokumenti, fotografije, arhivska građa, oružje i drugi eksponati.
Na Memorijalnom spomeniku su zapisani stihovi užičkog pesnika Slavka Vukosavljevića:
„Rođena zemljo jesi li znala?
Tu je pogino bataljon ceo…
Crvena krv je procvetala
kroz snežni pokrov hladan i beo.
Noću je i to zavejo vetar.
Ipak na jugu… vojska korača…
Pao je četrnaesti kilometar,
al` nikad neće Kadinjača“.
Spomen-kompleks na Kadinjači godišnje poseti više hiljada građana i učenika na ekskurzijama.
Razgledanje izložbi u Spomen-domu omogućeno je radnim danima od 7.30 do 17 časova i subotom od 7.30 do 15 časova.
Telefoni za informacije: (031) 521-360 i 807-047.
Ostavite odgovor