Књиге на поклон завичају

Међу дародавце значајних књижевних дела бајинобаштанској Народној библиотеци „Милош Требињац“ недавно се уписао и један Злодолац, инжењер Душан Петровић (84), који  више од пола века живи у Немачкој. Завичају је поклонио вредну збирку књига која броји око 2.000 наслова, претежно на немачком и руском језику. 

–  Душан је годинама  сакупљао књиге и формирао личну библиотеку са веома занимљивим, ретким  и важним издањима. Књиге је куповао путујући по свету, у Русији, Немачкој. Поред мноштва дела из класичне књижевности, велики број дела чине и историјске књиге, дела великана светске уметности, класичне филозофије, путописна дела, књиге из најразличитијих области друштвених наука. Већи део своје збирке поклонио је нашој библиотеци, тако да ћемо у новом простору, који смо добили захваљујући разумевању локалне самоуправе, моћи да оформимо део са књигама на страним језицима – каже Рада Сарић, директорка бајинобаштанске Библиотеке. Захвалност дугују и професору Богољубу Стефановићу, Душановом рођаку, који је посредовао у успостављању сарадње.

Душан Петровић са делом књига које је поклонио бајинобаштанској библиотеци

Највећи део радног и животног века Петровић је провео у Немачкој, у Франкфурту, где се доселио далеке 1965. године. Занимљив је животопис овог изузетно свестраног човека, ерудите и колекционара вредних књижевних дела.

– Рођен сам у Злодолу 1939. године, у кући „оџаклији“, у породици Адама и Милене Петровић (Босић). Прва четири разреда похађао сам у родном селу, наставио више разреде у Бајиној Башти, а средњу Индустријску школу завршио на Новом Београду – започиње причу Душан.

– Прво запослење нашао сам у ИМТ-у у Београду, до поласка у војску 1960.  радио сам у Ваљаоници у Севојну, после одслужења војног рока у фабрици  “Прва петолетка”  у Трстенику , годину и по дана у Словенији, а онда, попут многих младих људи у то време, крећем у печалбу, где започињем живот гастарбајтера – сећа се Душан.

Панорама Ужица

Четири фирме је променио по доласку у Немачку. Брзо је савладао немачки језик, а посао у штампарској индустрији омогућио му је, како каже, контакте са целим светом. Путовао је на сајмове, сусретао и разговарао  са бројним људима из области културе.

Тако је још више заволео књиге. Куповао их је путујући по свету, поставши страствени колекционар јединствених издања. Највећи део богате личне библиотеке Душан Петровић је од срца даровао завичају.

Ратомир Блануша

Панорама Ужица

Поделите:

Места:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *