У издању „Свитка“ из Пожеге, 2003. године изашла је збирка песама Жути прозори Снежане Ивановић. Иако је ауторка више пута награђивана на разним литерарним конкурсима, ово је њена прва објављена збирка песама.
Први и најискренији утисак који поезија Снежане Ивановић оставља на читаоца је веома снажан и несумњиво позитиван. Основна тема њене поезије је најузвишеније људско осећање – љубав. Оно што се намеће као закључак при читању ових песама је да песникиња своја осећања дели са читаоцем на један невероватно лак и искрен начин, а да при том реч, израз, стил, ритам – да буквално све што је потребно да се направи једна добра поетска творевина нема мањкавости, да је све на свом месту и да у Снежани Ивановић имамо једну врло озбиљну песникињу. Песникиња је у објављивање своје поезије кренула као већ формиран песник.

Ако обратимо пажњу на реч и израз, препознаћемо правог језичког зналца, писца који већ у свом речнику носи огромно језичко богатство, ерудицију, искуство, начитаност. Снежана Ивановић познаје властити језик, израз јој је концизан и јасан, веома сажето изражава све што је и желела да каже – мера је њено оружје и читалац пред таквим начином изражавања нема разлога да о било чему брине сем о пријемчивости поезије. Једноставна у изразу, а богата духом, песникиња приморава читаоца да се повинује поезији коју не може свако да чита и разуме, стога је неопходно потпуно и предано посвећивање, поистовећивање са мислима и осећањима, дубоко проживљавање. Посебан квалитет чини ритам, песме су писане у слободној форми, али су ослобођене свих могућих предрасуда и у себи носе сасвим пријатну мелодију и лакоћу читања, која је очекиванија за песме везаног стиха.

Стилски, Снежана Ивановић није типично женско перо. Сам израз „женско перо“ по себи носи једну врсту негације озбиљнијег квалитета таквог књижевног стила, но то је, пре свега, питање укуса и начина на који размишљају књижевни теоретичари и критичари. Без упуштања у дискусију око те теме, истичем да стил Снежане Ивановић управо открива писца који попут вештог алхемичара меша оно што је најбоље од свих већ постојећих стилских форми, истичући оно што је за успело књижевно дело најважније: дубоку духовну црту, снажну али не и пренаглашену емоцију, ефектан и прецизан мисаони процес… све је на свом месту, све је једноставно и лако, а опет необично сложено и дубокомисаоно.

Укратко речено: то је модерна, духовно снажна и мисаоно бриљантна поезија о љубави, поезија за вишеструко ишчитавање и промишљање. Жути прозори неће скупљати прашину на вашим полицама.