Ушушкан у хладу столетне шуме, на око два километра од манастира Рача код Бајине Баште, скрио се Скит Светог Ђорђа који представља прави културно-историјски бисер Србије. То је место где су надалеко чувени рачански монаси у средњем веку преписивали црквене књиге и тако их сачували у времену, а чак и данас се ту могу видети остаци скрипторијума.
Чувена Рачанска књижевна и преписивачка школа, формирана у другој половини XVI века након уништења првих српских штампарија од стране Турака, ширила је писменост, чувала ћирилицу, умножавала књиге и постала средиште српске културе и образовања свога доба.
Директор Републичког завода за заштиту споменика културе Горан Васић посетио је општину Бајина Башта у циљу отпочињања сарадње на представљању богатог културно-историјског наслеђа овог краја, а пре свега због планова да се актуелизује истраживање и научно представљање археолошког локалитета Скит Светог Ђорђа.
– Имајући у виду изузетан културни и историјски значај овог места Завод ће врло брзо послати стручњаке у Рачу да на основу стања на терену и документације о ранијим истраживањима предложе план рада и да затим почну и научне активности на локацији. После комплетне научне обраде циљ је да се изврши конзервација и цео простор уреди тако да се новим генерацијама може на прави начин представити место где су калуђери преписивачи умножавали књиге и ширили писменост – нагласио је Васић.
О овом месту чак је и чувени турски путописац Евлија Челебија записао да се око 300 монаха скривених у густој шуми бавило преписивањем. Они су са српским народом живели ту око 40 година, радили су и стварали. Преко дана бавили су се сточарством и пољопривредом, а по ноћи уз светлост луча преписивали књиге.
Њихов рад наставио се и након прве Велике сеобе Срба 1690. године, и још више се појачао. Рачански монаси напустили су манастир и основали преписивачку школу у Сент Андреји у којој су стасали неки од најбољих преписивача.
(РИНА)
Оставите одговор