Коста Тодоровић (Ужице, 1882 — околина Сребренице, 14. септембар 1914) био је мајор и командант Златиборског четничког одреда у саставу Ужичке војске.
Рођен је у Ужицу, а умро у борбама код Сребренице 14. септембра 1914. Коста Тодоровић је рано остао без родитеља што му отежава одрастање. Учио је занат послужујући по туђим кућама. Два разреда реалке завршио је у Ужицу, од 3. до 6. разреда у Београду, а остатак у Ваљеву. По завршетку 7. разреда гимназије. Коста ступа у чувену 32. класу Војне Академије која је дала војводу Вука Поповића, војводу Брану Јовановића, Воју Танкосића и друге.
Као млад потпоручник Коста служи од 1901. године у родном граду Ужицу, онда као капетан у Пожеги, а касније као погранични официр у Лозници. Већ тада Коста ступа у преписку са Принципом и његовим сарадницима који ће касније у Сарајеву убити Франца Фердинанда. Након атентата Коста бива оптужен за саучесништво и неко време се примирује.
Када је након атентата објављен рат Аустроугарској, Коста се јавља у штаб Ужичке војске. Међутим, он по својој молби образује герилску чету и одлази у помоћ браћи са друге стране Дрине. Дана 4. августа 1914. године по наређењу српске Врховне команде формирана је у оквиру Горњачког одреда „Чета Косте Тодоровића“ са око 150 људи под командом мајора Тодоровића. Та чета је прешла Дрину код Сребренице почетком септембра септембра 1914. године и ту долази до жестоких борби са непријатељем, у којима се Коста Тодоровић истиче као и небројано пута до тада.
У борбама око Сребренице на Караџића брду са Аустријанцима, он бива тешко рањен и склања се са својим верним пратиоцима на место недалеко од јека борби. На његову несрећу, Аустријанци га ту налазе и 14. септембра 1914. године живог га спаљују, заједно са његовим саборцем Јованом Живановићем Ватреником, студентом родом из Брчког. По другом извору, Тодоровић је као тешко рањен извршио самоубиство, да га непријатељ не ухвати живог. Аустријска војска је стигла и спалила леш Тодоровића и живог студента Јована Живановића. О погибији пешадијског мајора Косте Тодоровића и његовом спаљивању док је још био жив, писао је француски књижевник Анри Барби.
На десетогодишњицу спаљивања у септембру 1924. године преживели добровољци су му подигли споменик у Сребреници, који су усташе почетком Другог светског рата порушиле. Солунски борац Крста Катанић из осаћанског села Лијешћа је спомен-плоче са овога споменика сачувао и закопао на своје имање. Пред смрт 1981. је свом сину поверио место гдје се спомен-плоче налазе. Крстин унук Стаменко Катанић је плоче откопао 1996, када су постављене у Сребреници. Срби у Скеланима су након Првог светског рата прву основну школу назвали Државна Основна школа „Мајор Коста Тодоровић”, а школи је 1992. поново враћен тај назив.
Подружница Савеза удружења ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1920, подигла је мајору Кости Тодоровићу спомен-бисту у центру Ужица 2000. године у парку на Тргу Светог Саве.
Извор: Wikipedia
Оставите одговор