Закон о раду гарантује запосленима који су остварили услов за пензију и напуштају радни однос право на отпремнину. Ова правна одредба осигурава финансијску подршку и стабилност током периода између завршетка запослења и почетка исплате пензије.
Исплата отпремнине када се одлази у пензију није ствар избора, већ је то законски обавезна дужност послодавца.
Који су услови и ограничења према Закону о раду?
Према Закону о раду , услови и ограничења за исплату отпремнине приликом одласка запосленог у пензију обухватају обавезу послодавца да исплати отпремнину која не сме бити мања од две просечне зараде, усклађене са интерним правилима предузећа.
Ово право, иако се чини аутоматски загарантовано, заправо подлеже одређеним ограничењима везаним за финансијски статус предузећа.
Закон посебно третира ситуације када је предузеће у поступку стечаја, постављајући специфичне услове за исплату отпремнине. Запослени који је остварио право на пензију пре отварања стечајног поступка има право да му се исплати отпремнина за одлазак у пензију ако се стечај отвори у календарској години када остварује право на пензију.
Међутим, уколико запослени оствари право на пензију током трајања стечајног поступка, право на отпремнину не постоји ни према закону ни према судској пракси.
Колика је минимална отпремнина за одлазак у пензију у Србији?
Минимални износ отпремнине при пензионисању, према правилима Закона о раду, дефинисан је као обавеза послодавца да запосленом исплати суму која није испод висине две просечне плате, засновано на званичним статистикама које објављује државни статистички завод.
Тренутно, просечна бруто плата износи 132.372 динара, што имплицира да минимална отпремнина за запослене који одлазе у пензију износи 264.744 динара. Важно је напоменути да је ово минималан, неопорезиви износ који се мора исплатити по овом основу.
За илустрацију, узимајући у обзир да је према информацијама Републичког завода за статистику (РЗС) просечна нето плата (без пореза и доприноса) у јануару ове године била 95.836 динара, закон налаже послодавцима да исплате отпремнину од приближно 191.672 динара за одлазак у пензију.
Међутим, износ отпремнине који ће запослени заправо примити може да варира у зависности од правилника о раду и колективног уговора који су на снази унутар компаније, омогућавајући тако потенцијално већу исплату од законски дефинисаног минимума. Ипак, закон јасно прецизира да исплаћени износ не сме бити мањи од прописаног законског минимума.
Да ли исплата отпремнине зависи од типа пензије?
Често постоји погрешно уверење да отпремнина обухвата искључиво оне који се повлаче са радног места због достизања старосне границе или одлазе у превремену пензију. Међутим, овакав став је неоснован, јер право на отпремину не зависи од врсте пензије која се остварује.
Свака категорија пензионера, укључујући старосне пензионере (такође и оне у категорији превремене пензије), инвалидске пензионере, те породичне пензионере, има једнако право на ову врсту накнаде.
Послодавац исплаћује отпремнине не узимајући у обзир врсту пензије коју ће запослени примати касније у животу. Дакле, право на отпремнину се активира за сваког запосленог који поднесе захтев за пензионисање, без обзира на то да ли је у питању старосна, инвалидска, или породична пензија.
Да ли запослени на одређено време имају право на отпремнину када се пензионишу?
Супротно уобичајеном мишљењу, одговор је да. Право на отпремнину није ограничено само на запослене на неодређено. Битно је да су запослени активни у радном односу у моменту остваривања права на пензију, без обзира на врсту уговора.
Према мишљењу Министарства рада (бр. 011-00-190/2012-02 од 6. јуна 2012), отпремнина за одлазак у пензију припада сваком запосленом чији се радни однос завршава због пензионисања, невезано за трајање уговора (неодређено или одређено време).
Запослени на одређено може остварити право на отпремнину ако раскине уговор због пензионисања пре његовог истека. Дакле, право на отпремнину при пензионисању за запослене на одређено време постоји, уз услов континуитета радног односа до момента пензионисања или прекида уговора из истог разлога пре истека рока.
Који су критеријуми за добијање отпремнине за одлазак у пензију?
Основе права на отпремнину за одлазак у пензију су делимично дефинисане кроз законски оквир, док је детаљније уређење препуштено самим послодавцима. Они су ти који имају како право, тако и обавезу да кроз интерне акте, попут правилника о раду или колективног уговора, прецизирају главне елементе овог права, укључујући критеријуме за његово остваривање, висину, методе исплате и рокове.
Анализа праксе и законских прописа показује да отпремнина при пензионисању има неколико важних карактеристика:
- Веже се директно за престанак радног односа због пензионисања, са минималном обавезом послодавца да исплати износ једнак најмање две просечне зараде.
- Исплаћује се у складу са унапред дефинисаним правилима унутар предузећа.
- Закон о раду ставља минималну границу за висину отпремнине, али послодавци могу одлучити да исплате и више.
- Запослени не могу одустати од права на отпремнину, јер је то законом заштићено право.
- Право на отпремнину постоји без обзира на тип пензије коју појединац остварује.
- Отпремнина се не третира као зарада и не може се користити за намирење дугова према послодавцу.
- Право на отпремнину постоји независно од начина завршетка радног односа, било да је споразумни раскид или отказ.
- Не постоји дискриминација на основу врсте радног односа. И запослени на одређено време имају право на отпремнину ако су у тренутку пензионисања још увек радно ангажовани.
- Особе које су радиле ван радног односа или су већ искористиле право на отпремнину при пензионисању, као што су војни пензионери, не остварују право на поновну исплату отпремнине.
- Свако новчано потраживање, укључујући и отпремнину, подлеже застарелости у року од три године од дана када је право на исплату настало.
Оставите одговор